Gde prestaje stručnost a počinje polarizacija? Otvoreno o sukobu na Medicinskom fakultetu

Kada se glasnici medicine razilaze u javnosti, retko je u pitanju običan neslaganje oko pedagoških metoda ili naučnih pravaca. To što se nedavno desilo na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je profesorka parazitologije i prodekanica za nauku Valentina Arsić Arsenijević došla u žižu negodovanja dela svoje koleginice i kolega, otvara mnogo širu i bolnu temu o stanju našeg zdravstvenog sistema i profesionalne kulture.

Medijski prostor kao arena sukoba

Višestruka pojava u medijima jedne istaknute akademikae ne može se posmatrati izolovano. Ona je samo kruna fenomena koji godinama kvari atmosferu na našim medicinskim факултетима i u bolničkim sistemima. Dokle god se stručni sporovi ne rešavaju iza zatvorenih vrata komisija, već kroz oštre komentare u štampi i na društvenim mrežama, gubi se poverenje javnosti u institucije. Kolege, koje bi trebalo da budu saveznici u odbrani visokih standarda medicine, pretvaraju se u aktere medijskih obračuna.

Prodekanica između dve vatre

Profesorka Arsić Arsenijević, kao jedna od najprepoznatljivijih figura u oblasti parazitologije, našla se na udaru kritika iz sopstvenog kolektiva. Razlog? Njen javni stav, koji je deo kolega sagledao kao provokaciju, a deo kao neophodnu odbranu naučnog integriteta. U takvoj situaciji, pozicija prodekanice za nauku postaje veoma osetljiva. Sa jedne strane, mora da štiti autoreitet fakulteta i istraživačke projekte, a sa druge, suočava se sa neprijateljstvom delova nastavno-naučnog kadra. Ovo nije samo lični sukob; to je simptom sistemske krize autoriteta i međusobnog poverenja.

Ko gubi kada lekari osuđuju leċare?

U svakom zdravom kolektivu, neslaganja su normalna i čak poželjna jer pokreću napredak. Međutim, kada se te razlike iznose pred širu publiku u obliku uzajamnog osuđivanja, pravi gubitnici nisu pojedinci na meti kritike. To je profesionalna etika, to je ugled medicine kao staleža i, na kraju, to je pacijent koji od sistemâ koji je podeljen očekuje koherentnu i pouzdanu pomoć. Javno negodovanje usmereno protiv jedne doktorke, koja inače obavlja visoku funkciju na fakultetu, govori više o nejakinosti kolektiva nego o moralnoj superiornosti onih koji osuđuju.

Utici na studente i buduću generaciju lekara

Ne sme se zaboraviti ni aspekt vaspitanja. Studenti medicine koji prate ovakve sukobe nesvesno usvajaju model da se javni angažman i medijska prisutnost mogu koristiti kao oružje u internim politikama. Umesto da uče o timskom radu, diskusiji vođenoj dokazima i međusobnom poštovanju, dobijaju sliku o medicini kao o prostoru gde pobedjuje glasni, a ne nužno i kompetentniji. Dugoročno, to utiče na kvalitet buduće lekarске zajednice i na način na koji će nova generacija rešavati sukobe i donośiti odluke.

Put ka dijalogu, a ne ka poljarizaciji

Pitanje koje se nametnuto nije „ko je u pravu“, već „kako da prestanemo da budemo svedoci ovakvih scena“. Rešenje leži u jačanju institucija, a ne u njihovom zaobilazenju. Medicinski fakultet treba da bude prostor gde se debate vode u okvirima utemeljenih na naučnim činjenicama, a ne u okvirima ličnih simpatija i antipatija. Potrebni su jasni kodeksi ponašanja, mechanismi arbitraže i, pre svega, hrabrost rukovodstva da umiri tenzije i skrene fokus sa ličnih sukoba na zajedničke ciljeve: kvalitetno obrazovanje studenata i napredak medicine.

Sukob na Medicinskom fakultetu je upozorenje da je vreme da preispitamo svoje prioritete. Doktorka protiv svojih kolega je samo prividna formulacija; istina je da je ceo sistem u poziciji da izgubi, ako nastavi da gaji kulturu međusobnog optuživanja umesto kulture međusobnog poštovanja i konstruktivne kritike. Jedino tako možemo oč

Source: danas.rs via Google News